Forex i beogradska berza

Uporedno Forex i berza


Berza

Share

Berza (Stock market, od engleske reči stock-zaliha) predstavlja instituciju finansijskog tržišta, dok je i sama po sebi finansijsko tržište. U fizičkom smislu, berza je poslovni prostor na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti kao osnovnim sredstvom trgovanja. Na berzi se trguje akcijama, novcem i stranim sredstvima plaćanja pod strogim pravilima poslovanja kojima podležu sve svetske berze, bez razlike, kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala. Svaka berza je, u suštini, samostalna organizacija koja poseduje sopstveni prostor, članstvo berze i poslovna pravila. Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke, koji su ujedno posrednici svih zaineresovanih investitora u trgovanju na berzi. Iako berza, sama po sebi, ne kupuje i prodaje hartije od vrednosti ipak se svrstavaju u finansijske institucije. Ovo proizilazi iz činjenice da berze imaju svojstvo koje im omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kome se trguje. Praktično, berza je mesto na kome se samo zaključuju poslovi dok se isporuke plaćanja odvijaju van berze, ali po strogo utvrđenim pravilima potvrđenim od strane nadležnih državnih organa vlasti.

berzaDakle, berza i njen način poslovanja su organizovani prema pravilima koja imaju za zadatak da uređuju naćin rada berzanskih službi, kodifikovana su u različite zbornike, a proizišla su iz običajnog trgovinskog prava. Kao i berza, pravila su se vremenom pretrpela izvesne promene u skladu sa razvojem tržišta i tržišnih odnosa. Inače, pravila poslovanja na berzi imaju dvojaku ulogu i to da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila, a kao drugo, da pruže zaštitu učesnika u trgovanju. Na takav način, berza obezbeđuje kontinuitet tržišta hartija od vrednosti što dalje utiče na očuvanje likvidnosti. Upravo likvidnost hartija od vrednosti privlači investitore koji očekuju da garantovani kontinuitet tržišta smanji kolebanje cena hartija od vrednosti kako bi se povećala sposobnost konverzije u gotovinu kroz proces prodaje.

Berza i postojanje  berzanske trgovine na određenom tržištu ukazuje da je to tržište sigurno, odnosno da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju, dok jačanje berzanskog poslovanja ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi i privrednim odnosima. Iz toga proizilazi jednostavan zaključak, da je osnovna dužnost koju berza ima, zapravo, da u svom poslovanju obezbedi zakonito obavljanje trgovine. Pre svega, to se odnosi na zaštitu interesa svih učesnika na berzi, poštovanje pravila i standarda ponašanja učesnika na berzi i pružanje relevantnih informacija za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

Berza se na osnovu berzanskog materijala dalje deli se na robnu berzu i finansijsku berzu. Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba, dok finansijske berze dele na univerzalne i specijalizovane. Na univerzalnim finansijskim berzama se trguje hartijama od vrednosti kao finansijskim instrumentima na tržištu kapitala u koje spadaju vlasničke I dugoročne dužničke hartije, kratkoročne hartije od vrednosti, novac, devize, derivati poput fjučersa i opcionih ugovora. Na specijalizovanim berzama se trguje određenim berzanskim materijalom, pa u tom smislu prepoznajemo devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, berze efekta (kupuju se i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti) itd. Na svim tržištima u svetu deluje bar jedna berza, tako na našim prostorima koja pripadaju Jugoistočnoj Evropi posluju: Beogradska berza, Zagrebačka, Sarajevska, Banjalučka, Budimpeštanska, Atinska i dr. Najvažniji berzanski centri u svetu su Njujork, Tokio, Frankfurt i Čikago, a najveća berza hartija od vrednosti je Njujorška berza.

Share

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>