Forex i beogradska berza

Uporedno Forex i berza

Konverzija valuta

konverzija valutaModerna finansijska nauka tretira kao najvažniji segment spoljnotrgovinsko poslovanje, pa je konverzija valuta postala veoma bitna kategorija. To proizilazi iz činjenice da ni jedna ekonomija na svetu nije dovoljna sama sebi, odnosno, nove svetske ekonomije su sve više otvorene prema svetskom tržištu, kao međusobno komplementarne ekonomije i uzajamno povezane. Savremena konvertibilnost valuta, upravljanje deviznim kursom, devizna kontrola  upravljanje deviznim transakcijama (povezivanje domaćeg i svetskog deviznog tržišta), postali su sastavni deo finansijske državne politike svake zemlje. Novonastali međudržavni osnosi na svetskoj ekonomskoj sceni zahtevaju ovladavanje saznanjima o složenim tokovima novca i kapitala, sistemu i instrumentima plaćanja, efektima promene deviznih kurseva, promenama kamatnih stopa na globalnom finansijakom tržištu, kursnim i valutnim rizicima, inflaciji i sl. Politika uvoza I izvoza roba i kapitala, zaduživanje u inostranstvu i otežan pristup svetskom tržištu novca i kapitala, postali su svakodnevna tema diskusija koje se bave osnovni kategorijama ove kompleksne discipline, a to su upotreba različitih sistema plaćanja, kursni rizik i odnos rizika kamate, poreske stope i inflacija, kao i devizni kurs i konverzija valuta.

Sledom savremenih dešavanja na polju globalne ekonomije, devizni kurs je postao jedno od najsnažnijih sredstava ekonomske politike, gde su problem stabilnosti deviznog kursa i način konverzija valuta bitni činioci manipulisanja u spoljnotregovinskim odnosima. Nekada primenjivan jedinstveni devizni kurs zamenili su različiti devizni kursevi i fleksibilna konverzija valuta, a sve u cilju da bi se poboljšali uslovi uvoza i izvoza, kao i spoljnotrgovinski položaj zemlje uopšte. Shodno tome, pojavljuje se više vrsta deviznih kurseva (stabilni ili fiksni devizni kurs, fluktuirajući i fleksibilni devizni kursevi, upravljačko-fluktuirajući kursevi), prema kojima se vrši konverzija valuta. Sve to prati pojava deprecijacije i aprecijacije deviznog kursa, gde se pod deprecijacijom podrazumeva težnja ka poboljšavanju odnosa u platnom bilansu primenom metoda tzv. potcenjivanja domaće valute, kako bi se inostranom kupcu učinila jeftinijom domaća roba. Ova pojava se karakteriše kao stimulacija izvoza, dok se kod politike aprecijacije javlja obrnuti efekat, odnosno vrši se stimulacija uvoza, a naizmenična primena ova dva metoda ima za zadatak da osigura uravnoteženje platnog bilansa zemlje. Istovremeno imamo pojavu kategorije ravnotežnog kursa koja podrazumeva kurs koji je sposoban da na duži vremenski period osigura ravnotežu platnog bilansa, sačuva unutrašnju stabilnost zemlje bez inflacije i deflacije, stabilnost deviznih rezervi i stabilnost privrede uz smanjenje nezaposlenosti. U protivnom, ukoliko dođe do   pada proizvodnje, inflacije ili naglog odliva deviznih rezervi kurs po kome se vrši konverzija valuta se ne može smatrati ravnotežnim kursom. Prema tome, konverzija valuta po realnom deviznom kursu izjednačava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu, a izvodi se iz odnosa deviznog kursa koji se formira na deviznom tržištu i kursa koji se formira prema paritetu kupovnih snaga dve ili više privreda. Ovim i sličnim problemima bavi se monetarna politika svake zemlje. Glavni njeni instrumenti su pretvaranje jednog duga u drugi pod povoljnijim uslovima, promena interesnih stopa, kao i promena kamatnih stopa na devizni kurs što je svakako u domenu konverzija valuta.

Ukoliko ovaj clanak smatrate zanimljivim, mozda ce Vam i internet zarada biti interesantna.

, , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *